"Poštovani predsedavajući Saveta bezbednosti,

 

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

 

Poštovana specijalna predstavnice generalnog sekretara,

 

Dozvolite mi, pre nego što pređem na Izveštaj o kome danas govorimo, da vas podsetim da je 19. aprila bilo tačno 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa. Jedan od potpisnika bila je i Evropska unija. Jedanaest godina kasnije, iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz pomenutog sporazuma, Zajednica srpskih opština i njeno formiranje nisu ni na vidiku. Za sve Srbe koji žive na KiM, za celu Srbiju, ovih 11 godina je 11 godina neispunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina, 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti EU da, kao garant tog sporazuma, stvari pomeri sa mrtve tačke. Naravno, sve to rezultovalo je onim što danas možemo da nazovemo pravno nasilje i fizičko uznemiravanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

 

Najpre želim da se zahvalim generalnom sekretaru Guterešu i specijalnom predstavniku Zijade na naporima koje ulažu u sprovođenje mandata UNMIK, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Tim pre je ovaj izveštaj značajan, jer iako ne oslikava u potpunosti težinu situacije na terenu, on faktografski beleži gotovo sva značajnija dešavanja tokom izveštajnog perioda što može biti od velike važnosti za države članice. Ipak, kako bismo jasnije sagledali ovaj izveštaj u njegovoj punoći, želim da ovom uvaženom telu skrenem pažnju na neke vrlo bitne činjenice.   

 

Izveštaj o radu UNMIK (U daljem tekstu: „Izveštaj“), koji je danas pred nama, razmatra se posle mesec i po dana od kako je ovo visoko telo 8. februara 2024. godine održalo posebnu vanrednu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji (U daljem tekstu: „KiM“). Podsetiću da je ta hitna sednica održana po prijavi Republike Srbije da Privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji, pod vođstvom tamošnjeg albanskog rukovodstva, ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost.

 

Uz tu prijavu i zahtev za održavanjem hitne sednice, Republika Srbija je priložila i detaljno obrazloženje mera, kojima su PIS pod vodstvom kosmetskih Albanaca kontinuirano i namerno kreirale nepodnošljive uslove za život Srba i drugih nealbanaca. Takođe je SB predočila sve postupke kojima te institucije sprovode dobro isplanirano, široko rasprostranjeno i sistematsko maltretiranje srpskih civila, uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje i selektivno targetiranje.

 

Vanredna sednica SB 8. februara je održana zahvaljujući tome što su svi članovi SB ocenili da su naši argumenti po podnetoj prijavi za tu sednicu činjenično zasnovani i u skladu sa tim odobrili naš zahtev. Posebno naglašavam da većinu, koja je prihvatila našu argumentaciju, ovde čine države koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, na način kako je to propisano odredbama pravno-obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN. Otuda je utoliko značajnije što je baš takva struktura članica SB uvažila naše argumente i na toj vanrednoj sednici razmotrila etnički motivisano, namerno kreiranje nepodnošljivih uslova za život Srba, kao i kampanju dobro isplaniranih, široko rasprostranjenih i sistematskih maltretiranja srpskih civila i njihov progon od strane Privremenih institucija samouprave na KiM.

 

Podsećam i da su skoro svi članovi ovog visokog tela iskazali ozbiljnu zabrinutost za položaj Srba i drugih nealbanaca na KiM te pozvali na Dijalog. Poseban akcenat tom prilikom stavljen je na akutnu meru ukidanja platnog prometa u dinarima, kojom je prištinski režim dramatično otežao svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca, koji većinu svojih primanja ostvaruju upravo u dinarima. Ovo pitanje razmatrano je i u kontekstu uskraćivanja pristupa čak i osnovnim socijalnim uslugama kakve su zdravstvo, školstvo i dr.

 

Međutim, mera ukidanja dinara koja je došla – kao kulminacija dugotrajne, sveobuhvatne i etnički motivisane kampanje široko rasprostranjenih i sistematskih napada na civilno stanovništvo od strane prištinskih institucija – i dalje je na snazi. Ukoliko se sećate, Aljbin Kurti je ovde govorio, pred vama, da daje Srbima tromesečni prelazni period, tokom kojeg nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljena kada je reč o primanju i davanju dinara kao valute. Naravno, od trenutka kada je sednica završena, niko ni u Prištini ni u međunarodnoj zajednici nije nikada pomenuo tromesečni prelazni period, a sve mere protiv Srba, u vezi sa dinarom, počele su odmah da se primenjuju. Zbog toga stanovništvo na KiM ne može da primi penzije, plate, socijalna primanja, dečije dodatke i sve druge prinadležnosti, a predškolske, školske, visokoškolske, zdravstvene, socijalne i sve druge institucije su praktično onemogućene da rade. One koje još uvek rade, suočavaju se sa svakodnevnim strahovima svojih zaposlenih od neosnovanog hapšenja, koje Kurtijev režim masovno sprovodi pod lažnim optužbama. Jednako su pogođena deca u vrtićima, penzioneri i teško bolesni u ruralnim sredinama, samohrane majke, ali i svi drugi. Ovo je verovatno jedino pitanje kojem PIS pristupaju bez diskriminacije. Svi su podjednako pogođeni, bez obzira na njihovu dob i pol. Bitno je samo da su nealbanci i da ne podržavaju njihovu šovinističku politiku stvaranja društva koje će služiti ostvarivanju velikoalbanske ideje.

 

I umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim je konstantno nagrađivan.

 

 

Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, 14. marta o.g. doneo Odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

 

Uvid u objavljenu Odluku o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:

 

www.mfa.rs

 

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php 

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je večeras komemorativnoj akademiji u Narodnom pozorištu povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. 

 

"Kada se okupljamo u ovakvim prilikama, to nam je kao obaveza više. Gotovo nikada se nismo dogovorili šta je to što nam je činiti u budućnosti" rekao je predsednik. Kada od zločina prođe dvadeset godina, i to bez pravde za žrtve i kazne za zločince, postavlja se pitanje - a šta nam posle svega ostaje? Šta da kažemo sebi, svetu, a ponajpre Srbima sa Kosova i Metohije, koji su 17. marta 2004. godine doživeli pogrom, kada je njih desetoro ubijeno, skoro 1000 povređeno, 4000 trajno izbačeno iz svojih domova, dok im je 900 kuća razoreno, a 35 crkava i manastira oštećeno i uništeno. Nisam siguran da postoje prave reči za njih, ili ih barem ja ne znam", naveo je predsednik Vučić, istakavši da postoji nešto što ni njima ni nama niko ne može da oduzme, a to je pravo na istinu. 

 

"I koliko god u današnjem svetu istinu predstavljaju kao nešto izlizano, zloupotrebljeno i bezvredno, ja i dalje verujem da je ona svetlost bez koje bismo živeli u večnom mraku. Neophodna nam je i ne smemo da ćutimo čak ni kada nas ubeđuju da ne znamo šta pričamo. I to nije nikakav inat, to je odbijanje da se živi bez svetla i da se bude zaboravljen" rekao je predsednik u svom obraćanju. On je podsetio na Šopenhauerove misli da istina prolazi kroz tri faze i da se mi sada nalazimo u drugoj - nasilničkom odbijanju iste. 

 

"U Ukrajini je prekršen princip nepovredivosti državnih granica, a u Srbiji nije? Napad 19 država bez saglasnosti SB UN nije kršenje prava? Ceo svet skoči da brani Ukrajinu, pominju i Treći svetski rat, a kada Srbiji otimaju deo teritorije, onda ništa. I kada sve to kažemo, kada za Srbiju tražimo isto, napadnu nas da smo nasilni, da se naoružavamo i da smo večna pretnja. U svetu bez principa jedini bedem je istina. Ona ne može da se preskoči, i zato beže od nje i ne žele da je prihvate. Živimo u svetu nasilničkog otimanja istine. I dvadeset godina od pogroma niti smo nekoga napadali, niti pretili, a često smo i ćutali. To ne znači da ćemo se povući, nastavićemo da govorimo istinu. Istina glasi da se pogrom dešava samo tri godine posle „demokratskih promena“. Onda dolazi do strašnih zločina, usred priče standardi pre statusa. Tobože, status se ne zna. A standardi su da kada izađu sa lažnom pričom o trojici albanskih dečaka, koje su u smrt navodno oterali Srbi, i što i danas ponavljaju u Prištini, tada se ubrzano prelazi sa standarda na status", poručio je predsednik Vučić. On je dodao da je ono što se desilo 17. marta 2004. godine bilo i dobro organizovano i usaglašeno. 

 

 

 

„Nije to bio gnev i bes divnih ljudi koji su videli nepravdu. Ne, sve je bilo dobro pripremljeno i organizovano, da bi posle toga dobili Ahtisarijev plan, Bečke pregovore, i punu nezavisnost“, naveo je predsednik Vučić.