Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, posle sastanka sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, istakao je da su odnosi Srbije i Mađarske na istorijski najvišem mogućem nivou i da su oni rezultat učestalih aktivnosti između zvaničnika dve države i dobrih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.

Selaković i Sijarto su danas potpisali Protokol o kolokaciji, a šef srpske diplomatije je naveo da su potpisali tri veoma važna protokola koji prate Memorandum o kolokaciji.

Uspostavljena je komunikacija na tromesečnom nivou, a Memorandumom je predviđeno da Srbija i Mađarska uzajamno, tamo gde jedna od dve države nema svoje diplomatsko-konzularno predstavništvo, koristi prostorije ambasade države koja ima.

Selaković kaže da su danas konkretno potpisali da našu ambasadu Mađari mogu da koriste u Lusaki, a da srpske diplomate mogu da koriste mađarske ambasade na Malti, ali i u Santjagu, odnosno Čileu.

„Važno je da su odnosi dve države zaista prijateljski, ova tri protokola koja smo danas potpisali predstavljaju faktički strateško partnerstvo pre sporazuma o strateškom partnerstvu jer kada sa nekim delite vašu ambasadu, vaš konzulat, onda je to neko u koga imate maksimalno poverenje. Između Mađarske i Srbije je izgrađeno ozbiljno poverenje prijatelja, dobrih suseda, mogu slobodno da kažem, dva sve više bratska naroda”, kazao je šef srpske diplomatije.

Ističući da se Srbija i Mađarska zajedno bore protiv pandemije Kovid-19, Selaković je čestitao Mađarskoj na uspesima koje izrazito pravi na planu borbe protiv kovida u poslednje vreme i zahvalio je na mađarskoj nesebičnoj pomoći Srbiji u vidu medicinske opreme i respiratora namenjenih Kliničkom centru Vojvodine i u Senti, ali i pomoći koja je iz Mađarske otišla u Banjaluku.

Selaković je istakao da je ekonomska saradnja sa Mađarskom na izuzetnom nivou i u tom smislu naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u prošloj - kovid godini zabeležila rast i iznosila je 1,940 milijardi evra.

Kaže da je Mađarska među državama EU postala treći po redu trgovinski partner Srbije i dodaje da je sve veće interesovanje mađarskih investitora za Srbiju.

Zahvalio je Mađarskoj na podršci Srbiji u evrointegracijama i naveo da ta zemlja podržava otvaranje svih onih poglavlja za koje je Srbija spremila pregovaračku poziciju, kojih je u ovom trenutku čak i više od pet i to ne samo poglavlja 2, 3, 14, 21 i 27, već i poglavlje 10 i 22.

Kada je reč o saradnji dve države po pitanju odnosa prema nacionalnim manjinama, Selaković kaže da se mađarske vlasti izrazito brinu o srpskoj nacionalnoj manjini, kao i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

„Za nas je od izuzetno velike važnosti što Mađarska od maja meseca preuzima predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope. To je veoma važno za nas imajući u vidu najave da Priština aplicira za članstvo u Savetu Evrope“, kazao je Selaković.

Šef srpske diplomatije ističe da se nastavlja zajedničko sprovođenje projekata u infrastrukturi, saobraćaju, ekonomiji.

Kaže da se ubrzano gradi prvi deo pruge Beograd - Budimpešta, a da će sledeće godine biti završena prva deonica od Beograda do Novog Sada, da se nastavlja gradnja ka Subotici, ali i da se 29. marta očekuje da bude objavljen javni poziv za rekonstrukciju pruge Subotica - Segedin - Baja.

Selaković je naveo i da se očekuje da, u skladu sa epidemiološkom situacijom, bude održana šesta zajednička sednica dve vlade te da će se na dnevnom redu naći i sporazum o strateškom prijateljstvu između dve zemlje.

Sijarto: Pokazali smo šta znače dobrosusedski odnosi

Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom Selakovićem, istakao je da su poslednjih godina dve zemlje pokazale šta znače dobrosusedski odnosi i kako iz tih odnosa mogu profitirati obe strane.

Sijarto je istakao četiri tačke saradnje dve zemlje i to privredu, odnos prema nacionalnim manjinama, infrasrukturu i zajedničku borbu protiv pandemije virusa korona.

Prema njegovim rečima, Mađarska želi da pospeši inostrano ulaganje mađarskih kompanija i u tom smislu kaže da Srbija ima veoma važnu ulogu.

Naveo je da je Mađarska sa 7,5 milijardi forinti pružila podršku da tri vodeće mađarske firme ulože 13 milijardi forinti u Srbiji, među kojima su „Mol“, koji u Srbiji pokriva 20 odsto tržišta, zatim jedna od vodećih kompanija za mešavinu prehrane za stoku i „OTP banka“ koja je, dodaje, već sada druga po veličini bankarskog sektora u Srbiji.

Istakao je da je zaista jedan od najlepših primera odnos prema nacionalnoj manjini koji Srbija ima prema mađarskoj na teritoriji naše zemlje.

„To nam je od zajedničkog interesa. Do sada smo 120 milijardi forinti uložili u Vojvodini u okviru projekata ekonomskog razvoja“, kazao je Sijarto.

Govoreći o infrastrukturi, Sijarto je kazao da je od istaknutog značaja povezivanje gasovoda dve zemlje.

„Za nas u Mađarskoj to znači ozbiljnu diversifikaciju snabdevanja, jer ćemo do oktobra uspeti da završimo 15 kilometara koliko je potrebno da povežemo naš sistem sa gasnim sistemom koji dolazi preko Srbije i na taj način ćemo se uvezati u Južni tok“, naveo je Sijarto.

Kada je reč o borbi protiv virusa korona, Sijarto je istakao da Srbija i Mađarska prednjače kada je u pitanju vakcinacija, primećujući da je Srbija među najboljima i u svetu, a Mađarska je trenutno druga u EU.

Smatra da razlozi tog uspeha leže u tome što nijedna od dve zemlje nije dozvolila da se pitanje vakcinacije ispolitizuje.

„Nismo prihvatili ni da umesto nas neko ko je daleko i ko ne poznaje naše uslove odlučuje umesto naših stručnjaka. Mađarska i srpska vlada slušale su svoj razum i učinile šta je potrebno da bi sačuvale zdravlje svog stanovništva. Da nismo posegli za vakcinom sa istoka - iz Kine i Rusije, mnogo manji broj našeg stanovništva bi mogao da bude vakcinisan u kratkom roku“, kazao je Sijarto.

Kada je reč o Mađarskoj, kako je naveo Sijarto, da nije nabavljena vakcina iz Kine ne bi uspeli da sprovedu vakcinaciju u tom broju, odnosno do maja bi morali 3,5 miliona ljudi manje da vakcinišu.

Naveo je i da će sutra u Mađarsku stići kontingent vakcina iz Kine koji je bio dogovren za kraj aprila.

Izvor: Tanjug